Мирослављево јеванђеље је рукописна књига и представља један од најзначајнијих ћириличних споменика српске и јужнословенске, односно српско-словенске писмености из 12. вијека. Ова рукописна књига је по својој форми јеванђелистар, богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године.
Ко је био хумски кнез Мирослав по којем је ова вриједна књига добила име? Шта га је нагнало да наручи израду оваквог велелепног јеванђелистара?
Мирослав је био старији брат Великог жупана Немање, стриц Светог Саве. Владао је територијом која је обухватала област данашње Херцеговине. Његов ктиторски портрет (ктитор- задужбинар) је фрескописан у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу. Фреска (традиционални процес сликања, којим се боја наноси на свјеж, кречни малтер) је претрпила оштећења и одређене дораде, али је по свему судећи један од најстаријих портрета српског владара, чији раскошни детаљи одјеће указују на високо племићко поријекло.
Не постоје писани трагови о томе како је и када Мирослављево јеванђеље доспјело у манастир Хиландаp на Светој Гори у Грчкој. Нема записа ни о томе како је са олтара премјештено у манастирску библиотеку. Тамо се јеванђелистар налазио у зиму крајем 1845. када је манастир посјетила руска духовна мисија на челу са архимандритом, касније владиком кијевским, Порфиријем Успенским.
Страствени колекционар старих рукописа, Порфирије Успенски је, одушевљен љепотом рукописа и свјестан да не може читаву књигу понијети са собом, исјекао ножем један лист и однио га у Русију. Не зна се зашто се Порфирије Успенски одлучио да понесе баш 330. страницу. Могуће је да је књига била отворена на тој страници. Ту се налазе читања за 7. јануар (православни Божић), помен Светом Јовану Крститељу и читање за недјељу по Богојављењу. Од 1883. године ова 330. страница Мирослављевог јеванђеља налази се у Руској националној библиотеци у Петрограду. У Руској националној библиотеци данас се чува још око 370 старих српских рукописа.
Мирослављево јеванђеље је и наредних 160 година имало сасвим необичан пут. Године 1896. у посјету манастиру Хиландару долази краљ Александар Обреновић. Краљ је даривао 15 000 динара у злату манастиру за отплату нагомиланих дугова. Манастирски монаси краљу Александру, у знак захвалности, дарују два највриједнија записа са Хиландара: Оснивачку повељу Симеона Немање и Мирослављево јеванђеље.
Октобра 1934. године краљ Александар Карађорђевић гине у Марсејском атентату, а Мирослављево јеванђеље стиже до кнеза Павла, који је био велики љубитељ умјетности. Шестог априла 1941. Њемачка, без објаве рата, напада Србију. Једна од обиљежених мета бомбардовања је Народна библиотека Србије која је изгорила је до темеља. Мирослављево јеванђеље, срећом није било у библиотеци. Чувано је током рата у манастиру у унутрашњости Србије а 1945. године враћено је у Београд. Данас се Мирослављево јеванђеље чува у посебној комори у Народном музеју у Београду.
