Са пуно радости и узбуђења одазвали смо се на позив Одбора за међурелигијску сарадњу Зеница и били дио групе Одбора за међурелигијску сарадњу Горажде која је посјетила Зеницу и манифестацију Дух Асиза у Зеници. Вјероватно се у нама пробудила та жар која нагло експандира када је човјек пред неким новим сазнањем и зна да ће послије тог искуства његова свакодневна размишљања добити нове правце и гледати на ствари из неког другог угла. Из тих разлога, у Зеницу смо кренули са великим очекивањима. Уз тако пријатну добродошлицу од стране наших домаћина знали смо да се нећемо разочарати и да ће овај обилазак у најбољем свјетлу показати љепоту живота у миру и начин на који сурађују цркве и вјерске заједнице у изградњи услова за љепши и лагоднији живот свих нас. Још на први поглед дало се уочити колико је Зеница лијеп, уређен и организован град, а приликом разговора са главним имамом и градоначелником Зенице постало нам је јасно да то ништа не би било могуће без напорног рада и залагања свих људи који са одговорношћу и пуном пажњом извршавају своје послове и иду до успјеха без изговора. Да би напредовали, једини начин јесте да радимо на себи и свакодневно се усавршавамо у пословима које обављамо. И тако, када смо тек кренули, у мени је владао страх да ће моје срце, поред све добре воље, можда ипак нагињати неким предрасудама. Обично када људи немају довољно знања, посегну за лакшим рјешењем – умјесто да сазнају и уче, неријетко су суздржани од свега што је другачије од њих. Како је дружење одмицало, све сам више схватала колико је сулудо коментарисати нешто док то не упознамо, и колико ћу још лијепих познанстава понијети одатле. Врхунац свега био је, свакако, посјета манифестацији Дух Асиза у Зеници – свечаном скупу у цркви св. Илије Пророка, манифестацији која је додавала ту свечану ноту читавом граду. И само они који је посјете могу да схвате тај спокој, духовност и жељу за добрим која се изненада јавља у нама. Била је то посебна хармонија једног дивног амбијента, старог и новог, олтара из 19. и људи у 21. стољећу, људи који су сада ту, у садашњости, људи који су дошли да послати поруку мира. Након наступа хорова који су изводили духовну музику православља, ислама, католичанства и јудеизма, заборавите на све свјетовно и отворите срце за све добре људе и добре идеје које ће помоћи да бар једним дијелом допринесемо миру у свијету. Сада је лахко закључити да је ова посјета максимално остварила све циљеве са којима смо кренули. Упознали смо се са другима, учинили корак напријед и схватили колико је лакши и љепши живот када се поштујемо и живимо у миру, јер тако имамо времена и снаге да радимо још боље и веће ствари. Тако подучена новим искуствима и инспирисана, засигурно ћу наставити да ширим тај дух мира и да наставим потицати људе око мене да чине што више добра.

Наравно, ништа од овога не би могли постићи да није било наших љубазних домаћина – Одбора за међурелигијску сарадњу Зеница, Меџлиса Исламске заједнице Зеница, Градске управе Града Зеница и других које смо срели у Зеници, а којима се још једанпут захваљујемо за гостопримство и лијепо дружење, за нова искуства и нове наде. Захваљујемо се и нашим сапутницима са којима смо дијелили радост посјете Зеници – представницима канцеларије ОСЦЕ-а из Фоче и ЛОТ куће ЕУФОР-а из Вишеграда. ОСЦЕ-у се захваљујемо и за материјалну подршку организацији путовања.

Аида Узуновић

Ученица Средње техничке школе ''Хасиб Хаџовић'' у Горажду