Одбори за међурелигијску сарадњу у посјети Истанбулу

Међурелигијско вијеће у Босни и Херцеговини је на позив Издавачке куће Хикмет и Одјела за односе са јавношћу Босна Сема образовних институција у Сарајеву организирало прву заједничку студијску посјету изван Босне и Херцеговине за чланове Одбора за међурелигијску сарадњу у Бијељини, Брчком, Горажду и Орашју. Чланови четири Одбора, које чине представници Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, Српске православне цркве и Римокатоличке цркве у споменутим градовима, боравили су у Истанбулу од 21. до 25.маја 2012.године. Ова посјета уприличена је са циљем упознавања вјерских, образовних, културних и других јавних објеката, споменика и институција Републике Турске, односно са циљем упознавања са искуствима међурелигијског и међукултуралног дијалога и суживота у Републици Турској. Упознавање са овим искуствима битно је како за овогодишњу фазу пројеката ''Изградње цивилног друштва у Босни и Херцеговини кроз међурелигијски дијалог'' тако и за активности Међурелигијског вијећа и одбора за међурелигијску сарадњу уопште.

У оквиру овог студијског путовања чланови Одбора за међурелигијску сарадњу имали су прилику посјетити Султан Ахмет џамију, Аја Софију, Васељенску патријаршију, Католичку цркву на Таксиму, Фетих колеџ и Фатих Универзитет, Фондацију новинара и писаца, Подземни водовод, Музеј минијатура и Сема болницу, прошетати се Капали и Мисирли чаршијом, улицом Таксим, Форум Истанбул шопинг центром, Чамлиџа видиковцем, возити се бродицом по Босфору и видјети на Левенту Сафир кулу.
Гости из Босне и Херцеговине имали су прилику видјети и осјетити колику бригу Турска поклања очувању свих својих, посебно вјерских и културних, објеката и споменика, односно свега онога што су изњедриле различите културе и цивилизације које су постојале или постоје на њеном простору. Упоредо с тим, Турска је успјела остварити изванредан напредак на пољу образовања, здравства и економије. Неке од чланова групе посебно је изненадило то колико је ова земља урадила на изградњи мостова и повезница између традиционалног и модерног у своме друштву.
У двије образовне институције које је група посјетила, поред одличних техничких увјета за рад, ученици и студенти имају прилику учити од високо квалифицираног кадра, који осим из Турске, долази из свих дијелова свијета. Одгој и образовање је, по ријечима домаћина, које како је група имала прилику видјети прате и њихова дјела, стављено на мјесто приоритета. Оснивачи два горе споменута универзитета и колеџа потрудили су се да многи пословни људи схвате каква је вриједност одгоја и образовања за друштво и да исте потакну да својим средствима изграде и опреме многе одгојно-образовне институције, те да потом цијело вријеме помажу рад истих. Родитељи ученика су кроз редовне састанке и заједничке доручке које организира школа додатно укључени у многе активности рада ових одгојно-образовних институција, а исто тако и свршеници школа и факултета који су организирани у групе матураната или дипломаната. Мотив којег истичу је да најбољи је човјек онај који користи људима, а да ниједна од њихових институција нема никакву вриједност уколико из ње не изађу прави људи, односно учени људи доброга морала.
Добар примјер примјене најновијих технолошких достигнућа група је имала прилику видјети и у болници (Сема Хастанеси) коју је посјетила, те у Фондацији новинара и писаца (Тхе Јоурналист анд Wритерс Фоундатион) које под својим кровом уједињује шест различитих платформи које се баве питањем медија, међурелигијским и међукултуралним дијалогом, питањем породице, научних истраживања, односно питањем одгоја и образовања. Почасни предсједник ове фондације је велики турски учењак и мислилац Фетхуллах Гüлен. У овој фондацији истичу да је прва вриједност на коју треба да рачунамо у комуникацији са другима и другачијима да смо прије свега људи, а тек потом оно шта су наше друге одреднице.
Домаћини су истицали да дијалог и разумијевање почиње у школској клупи, то јест да су само добро одгојени и образовани људи спремни прихватити другог и другачијег. Различитост вјера, култура и нација нису, како кажу, никакав хендикеп човјечанства, већ његово богатсво и предност. Умјесто разилажења и сукуба, људи би своје драгоцијено вријеме требали користити у учењу од другог и другачијег.
Поред горе споменутог, гостима из Босне и Херцеговине није промакло да примјете лијепо уређене паркове и заједничке јавне површине, чистоћу града, уредност и љубазност људи, њихову благост и спремност да буду на услузи. Посебну захвалност за добру организираност посјете и веома пријатну атмосферу боравка у Истанбулу гости упућују предствнику институција домаћина и вођи пута г-дину Мехмету Карслију.
Џенан еф. Имамовић