У црквеном календару светитељи су углавном распоређени по датуму њихове смрти, односно упокојења. Разлог лежи у увјерењу да кад са овога свијета одлазе људи који су живјели по закону Божијем и ,,трку до краја истрчали, вјеру сачували“ (2. Тимотеју 4,7) тај дан није само туга и жалост због растанка него и радост што се Небо окитило светитељем који нам постаје узор и молитвеник пред престолом Творца. Свега неколико рођендана је забиљежено црвеним словима, међу којима је и Рођење Пресвете Богородице Марије 21. септембра. Њеним рођењем почело је да се остварује давно обећање о доласку Спаситеља и тај празник је почетак црквене Нове године и годишњег круга празника. Већ сутрадан, 22.септембра, се прослављају њени родитељи Јоаким и Ана који су је, иако већ остарјели супружници, дочекали као најљепши дар и посветили је Богу. Он ју је по чистоти њеног срца изабрао да у своју утробу смјести Несмјестивог, а она му на позив храбро у смирењу одговорила и то је био почетак једне невиђене приче. Њено име је постало популарно широм свијета, па бројне Марије на данашњи дан прослављају свој имендан.
Приредила Миља Тупањанин, секретар ОМС Требиње
