Саградити џамију је за муслимана знак вјере и посвећености, а понекад и имућног статуса у друштву. Да те памте и са захвалношћу помињу они што у њој клањају је узвишена привилегија, али да неко може изгубити главу зато што му је џамија прелијепа, а мунара се сувише винула у небеса, звучи невјероватно, али је истинито.
То се управо догодило Осман-паши Ресулбеговићу из Требиња. Прича каже да је глас о томе да је паша саградио на своје име џамију која је засјенила Цареву те да се на хутбама Ресулбеговић помње, брзо стигао до Истамбула, али није добро примљен. Султан Ахмед III је издао ферман којим се он и његових девет синова осуђују на смрт. Осман-паша је одмах похитао да измоли помиловање али је одбијен и 1729. год. погубљен. Да ли се покајао, бар у посљедњим часовима, што је својом граднњом засметао сујети господара царства или пак није клонуо духом, мислећи на обећање дато онима који саграде џамију таман колико чапљино гнијездо, а камоли најпространију џамију у Херцеговини, није познато, али је ова интригантна прича од почетка ову џамију учинила посебно занимљивом. Она се налази у центру Старог града и мада у том ужем градском језгру постоји још једна, већ поменута Царева џамија, а на територији општине њих једанаест, када Требињци кажу да ће се, рецимо, наћи код џамије, онда по правилу мисле на ову, пашину или нову џамију. Не постоје тачни подаци о њеној изградњи, јер на њој нема натписа нити се сачувала вакуфнама, али се сматра да је саграђена 1726. године јер у једном хуџету љубинског кадије Ибрахима из 1746. године пише да је Осман-паша прије двадесет година саградио џамију и куле (мисли на зидине Старог града) у Требињу, на основу чега се намеће закључак да је настала 1726. године. Грађена је од тесаног камена и прекривена четверострешним кровом у имитацији куполе у етернитом. Уз десни зид јој је приграђена камена мунара октогоналног облика висока око шеснаест метара. Михраб и зидови су украшени левхама и цртежима, а махфил јој се пружа ширином цијеле џамије. Испред џамије се налази софа, која се ослања на четири зидна ступа и његов централни дио, пред улазним вратима наткривен куполом. Поред тога постоје значајни елементи медитеранске архитектуре. У прошлости је више пута обнављана. У овој џамији се данас обављају акшам, јација и џума-намаз.
Када је ријеч о међурелигијском дијалогу, важно је напоменути да су имами ове џамије активни у раду Одбора за међурелигијску сарадњу у Требињу од његовог оснивања 2014. године. Кроз разне активности настоје да врате живот у џамију и око ње. Једна од њих је и тренутна манифестација „Дани требињских џамија“ која се по први пут одржава у граду подно Леотара.
Одлична је прилика да се 31. јула посјети Осман-пашина џамија и ужива у специјално припремљеном програму поводом Нове хиџретске године.
Миља Тупањанин, секретар ОМС Требиње.
