Српска православна црква данас обиљежава Свету Петку (у грчкој и бугарској цркви позната као Параскева), светицу која је позната као заштитница жена, болесних и сиромашних. Света Петка или Параскева је најзначајнија светица српског поријекла. Живјела је у Епивату (Мала Азија) крајем 10. и почетком 11. вијека. По предању је највећи дио свог живота провела у пустињи уз молитву, пост и усамљеност. Предање каже и да јој је у сну Исус Христ наредио да се врати у цивилизацију, дајући јој моћ да лијечи болесне. Њена чудотворна моћ остала је по легенди да траје и послије смрти, те су људи наставили да се исцјељују на чудотворним изворима које је оставила иза себе. Вјерује се да чудотворна вода са извора код капеле Свете Петке у цркви Ружица лијечи многе болести, а нарочито проблеме са очима. Православци из многих земаља зато управо сваког 27. октобра долазе да узму воду са свог извора у нади да ће им подарити добро здравље или изљечење од тренутних обољења.
Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренио мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренијете, по заповијести султана Бајазита, у град Јаши. Кнегиња Милица успјела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану, гдје сваке године колона жена чека у реду за чудотворну воду. Султан Сулејман Други пренио је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренио у Јаши и положио у цркву Свијета три јерарха, гдје су и данас.
Приредио Стефан Терзић, стручни савјетник МРВ БиХ
