Света Текла је била ранохришћанска мисионарка и проповједница, сапутница апостола Павла. Не помиње се у Новом завјету, али се о њој се нашироко говори у апокрифном спису “Дјела Павла и Текле”. И православна и католичка црква је поштују као светицу. Православна црква је сматра равном апостолима (“равноапостолна”).Српска православна црква је слави 7. октобра (24. септембра по старом календару).
Рођена је у Иконији од знаменитих паганских родитеља. Као осамнаестогодишња дјевојка била је вјерена за богатог Тамириса, када апостол Павле дође са Варнавом у Иконију да проповједа у кући локалног хришћанина Онесифора. Текла је данима слушала апостола Павла и очарана његовом бесједом у славу целибата, одлучила је одбацити брак. Теклина мајка Теоклеја је била очајна оптуживши Павла да им квари децу и уноси смутњу у њихов град.
Теклин вјереник Тамирис, први човјек Иконије, окупио је масу испред Онесифорове куће у којој је Павле проповиједао, захтјевајући да му се суди јер је чаробњак који заводи њихове жене. Павле је изведен пред римског проконзула, саслушан и потом стављен у притвор. Исте ноћи, Текла је подмитила чувара и дошла да слуша Павла у затвору. Текла је ухваћена, и њена мајка је лично захтијевала да је спале на ломачи за примјер, као вјероломницу. Изведена на ломачу, Текла је на чудотворан начин успјела да се спаси. Тада Текла остави вјереника, пође за Павлом из Тарса, и дође са њим у Антиохију проповиједати еванђеље. Умрла је као мученица у Селеукији.
Дио светих моштију Свете Текле налази и у манастиру Свете Тројице код Пљеваља. Десну руку првомученице Текле донио је из Антиохије у Србију први српски архиепископ Свети Сава 1233. године, а патријарх српски Арсеније Четврти Јовановић их је 1733. године поклонио Старој православној цркви у Сарајеву.
Њену свету десницу митрополит сарајевски Сава Косановић однио је 1873. године у Русију гдје је за њу израђена бисерна рукавица са наруквицом.
Стефан Терзић, стручни савјетник МРВ БиХ