Највећи број православних манастира је посвећен Пресветој Богородици Марији, брзој помоћници у невољама, како се у црквеним пјесмама назива. Манастир Тврдош, који се налази у истоименом селу 6km западно од Требиња и низводно Требишњицом, је посвећен празнику њеног успења или уснућа који се прославља 28. августа, на крају Успењског или Великогоспоинског поста. Опсежним археолошким ископавањима почетком деведесетих година прошлог вијека, пронађене су византијске гробнице из 5. вијека које се наслањају на joш старију цркву, као и новчићи и комади керамике и метала из тог периода. То је потврдило народно предање које почетак манастира повезује са ером цара Константина из 4. вијека. Сљедећи ктитор који се помиње је краљ Милутин Немањић, највећи задужбинар међу владарима из 14. вијека. Темељну обнову 1509. године је извршио митрополит Требињски Висарион I. У једном од два сачувана уговора који помињу манастир из Дубровачког архива, говори сe о наруџбини тврдошких монаха да им познати дубровачки сликар Вицо Ловров ослика цркву. Међутим, у турско-млетачком рату Венецијанци су 1694. године лагумом барута дигли у ваздух цркву и цио манастир, што је описао Херцеговац Владимир Ћоровић, заслужан, поред осталог, и за опис историје скоро свих херцеговачких манастира. Тако да је од Ловрових фресака остао само фрагмент лика уплакане Дјеве Марије из композиције „Скидање Исуса са крста“, што је пак сасвим довољно да се закључи да је умјетник био велики мајстор. По разрушењу манастира крајем 17. вијека, многе духовне и културне високовриједне светиње и драгоцјености из Тврдоша пренесене су у манастир Савину у Херцег Новом, а Тврдош је више од два вијека остао празан и запуштен. Цркву је тек 1928. године обновио нови задужбинар Никола Руњевац, богати Требињац из Америке. Тада је оправљен стари конак и подигнут још један већи. Велики препород и интензивну обнову манастир доживљава од 1955. године која траје до данас. Захваљујући епископу Атанасију Јевтићу, који је у њему живио и служио посљедњих скоро тридесет година, манастир је постао често одредиште за професоре и ходочаснике са свих страна свијета, што овом мјесту даје посебан шарм.
Тврдош је стољећима био важно духовно и културно сједиште овог краја опстајући на тврдом камену вјере. У другој половини 16. и у 17. вијеку у Тврдошу су живјели херцеговачки митрополити од којих је свакако најпознатији свети Василије Тврдошки и Острошки. У манастирској цркви се налази дио моштију (рука) непознатог светитеља – претпоставља се Јелене Анжујске (1236-1314), мајке српских краљева Милутина и Драгутина.
Оно по чему је Тврдош данас свакако најпознатији широј јавности јесте његова винарија. Пошто је вино неопходан саставни дио хришћанског богослужбеног живота, његова производња је манастирима одувијек била својствена. Монаси су са игуманом преузели бригу о старим виноградима и уз помоћ прилога посадили нове засаде аутохтоним херцеговачким сортама. Тврдошко црно вино вранац, чуван у храстовим бачвама старог манастирског подрума, једно је од набољих у класи врхунских вина на овом простору. У манастиру се, поред вина, прави и мед.
Манастир Тврдош данас представља важан духовни центар Светосавске епархије Захумско-херцеговачке и приморске, која постоји од 1219. године. Свако према својим афинитетима може направити предах у овој древној светињи. У цркви, кроз стаклени под испод кога се виде темељи првобитне цркве, затим уз иконе и фреске може се заронити у прохујале вијекове, у маслињацима и виноградима удахнути свјежина, у гостопримници или цвјетном дворишту уживати у манастирском гостопримству, а у винарији дегустирати најбоља вина. Посјете су свакодневно могуће уз уважавање манастирског кућног реда, а нарочито велики број људи се очекује за манастирску славу Успења Пресвете Богородице.
Миља Тупањанин, секретар ОМС Требиње
