Овај славни светитељ, слављен и данас по цијелом свијету, био је јединац син код својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: “Да не зна левица твоја што чини десница твоја” (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: “Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан”. Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама.
Упокојио се 19. децембра 343. године. Његове мошти су због османских освајања, крајем 11. вијека пренесене из Саборне цркве Мирликијске митрополије у манастир св. Јована Претече у Бари, гдје се и данас налазе. Свети Николај Чудотворац је најчешћа крсна слава код Срба, те постоји изрека у народу да “пола људи слави, а друга половина иде на славу”.