Данас у нашем граду, Богу хвала, можемо свједочити пуним џамијама, за што чврсто вјерујемо да је одраз Божије воље. Чињеница је да се у нашим џамијама приређују разноврсни и квалитетни програми, који чине да наше џамије, поред духовног, постану и опћедруштвене средишњице живота наших вјерника. С друге стране, у модерном времену које обилује различитим друштвеним заједницама и организацијама намеће се питање да ли џематска духовна заједница повезана џамијом има перспективу да живи, у пунини и смислу који та ријеч са собом носи.
На многе начине џемат дјелује ад интра: намазом, мектебом, хутбом, џеназом и другим уско духовним дјеловањем. Али улога џемата и џамије не огледа се искључиво у њеном дјеловању изнутра. Потребно је промишљати о џамији и њеном дјеловању ад еxтра, тј. на друштвеном нивоу, што намеће неопходност да се у своме дјеловању у оквиру постојећих друштвених прилика укључује у јавно-друштвени живот. То не подразумијева само активности имама и вјерских службеника, него укључује све вјернике, који јесу чланови џемата, али истовремено и чланови друштва. Тако својим дјеловањем џемат оставља становите трагове у друштву који ће свим његовим члановима бити од користи. Јер, чињеница је да џемат чине људи, вјерници различитих профила, који доприносом раду џемата придоносе и изградњи окружења у којем живе. То посебно долази до изражаја у мањим срединама, поготово сеоским, премда ни градске средине нису изузете, гдје су чланови џемата носитељи локалних и друштвених служби. На тај начин, један џемат преко својих вјерника може у друштву дјеловати на да’ветском, одгојно-образовном, социјално-хуманитарном и на културно-друштвеном нивоу.
Дјеловање џемата у друштву на јавном нивоу
Када је ријеч о да’ви и том сегменту дјеловања џамије, може се рећи да је она једна од основних функција џамије и џемат је се не смије одрећи нити у једном друштвеном систему, укључујући и тоталитарне. Иако смо прешли у генерацију слике, развојем дигиталних медија и ИТ-а, не смијемо заборавити на вриједност живе изговорене ријечи. Размишљања о човјеку и његовом реалном животу, са свим његовим бригама и стањима, врло су плодне теме за разне џематске трибине и дерсове у које се осим имама, могу укључити и џематлије, који из своје перспективе, искуства или струке могу проговорити о појединим питањима везаним уз људску егзистенцију или друштвена догађања. Утицај информативних средстава данас је веома велик и снажан, но, упркос његовим великим могућностима, интернет никада неће моћи замијенити дубоко искуство вјере које пружа реални живот џемата.
Дјеловање џемата у друштву на одгојно-образовном нивоу
Религиозна димензија човјекове личности развија се од најранијих дана човјекова живота па до посљедњих тренутака његовог живљења. Духовна компонента у одгоју дјеце дуго је била занемаривана, иако је без ње незамислив и немогућ цјеловит одгој једне личности. Дјечији вртићи и школе врло су захвална мјеста за остваривање сарадње између родитеља и одгајатеља са вјерским службеницима, имамима и вјероучитељима. Партиципирајући на територији одређеног џемата, школа је уско повезана с једним знатним бројем чланова дотичне заједнице. Због тога се ни џематска заједница не смије дистанцирати од одгојно-образовне политике нашега школства и живота саме школе.
Осим вјеронауке у школи, која отвара разне могућности сарадње учитеља, ученика, родитеља, имама те осталих чланова џемата, у цјелокупни вјерски одгој и образовање укључује се и мектеб. Мектеб је препознатљив као трајна дјелатност џематске заједнице која придоноси изградњи друштва. Мектебом џематска заједница помаже својим члановима, који су и чланови друштва, да се развију у цјеловите особе које ће знати суосјећати с Заједницом, који ће учити живјети властито вријеме тако да постану одговорни и ангажовани вјерници и грађани.
Дјеловање џемата у друштву на социјално-хуманитарном нивоу
Социјално-хуманитарно дјеловање џематске заједнице јест вјера потврђена конкретним дјелима љубави. Многи сматрају да би џематска заједница и Исламска заједница у цјелини требале посебно бити присутне у босанскохерцеговачком транзицијском друштву управо по тој џематској димензији. Џемат као заједница најпогодније је мјесто за ширење и практицирање социјалне науке ислама те као такво религијско и друштвено мјесто на којем се препознаје интензитет остварења али и ниво пропуштених социјално-хуманитарних шанси једнога меџлиса или муфтијства.
Дјеловање џемата у друштву на културно-друштвеном нивоу
Уважавајући хисторију, и учећи од ње, може се рећи да су џематске заједнице биле носитељице културних вриједности свога краја. Џематска заједница има своје мјесто у култури те је управо култура један од мостова који спаја религијски и друштвени ниво дјеловања самога џемата. Наше је друштво, између осталога, израсло из исламске културне баштине и обиљежено је њоме. Зато исламску културну баштину треба његовати и преносити сљедећим генерацијама не само као дио вјерскога него и националног идентитета.
Закључак
Континуирано и активно дјеловање џемата врло је важно за дјелотворну присутност Исламске заједнице у друштву које ју окружује.
Друштво својим брзим промјенама и догађањима на подручјима привреде и политике утјече на људе, па тако и на вјернике – чланове џемата. Резултати науке и технологије те плодови културе и умјетности не смију остати изван наших џемата. Они се требају интегрирати у њих. Но, унаточ свим достигнућима савременог друштва, џемат мора бити и остати препознатљиво остварење у простору и времену. Џемат је као заједница увијек имао своје мјесто у хисторији нашег друштва те не постоји раздобље када није егзистирао. У данашњем времену, читајући знакове времена и ослушкујући стварне потребе људи, џематске заједнице могу бити мјеста истинског искуства вјере и стила исламског живота. Џематска заједница одгаја вјернике за свједочење вјере у свим димензијама и увјетима живота, посебно професионалног и друштвеног. Тај одгој траје читавог живота, а почиње с најранијим годинама дјетињства. Вријеме пребрзо пролази и не допушта Заједници да остане само на писаним анализама, дијагнозама и нормативима. У том је смислу сваки нови дан једна нова шанса да се нешто учини бољим у животу и дјеловању наших џемата, што не значи да то могу само они којима је повјерена брига за поједини џемат, него су сви чланови џематске заједнице одговорни и позвани улагати своје снаге и таленте у развој џемата. Морају бити свјесни динамике живота и вјере. За такав даљњи развој и дјеловање џемата потребан је одгој свих чланова, водитеља и вођених, уз промјене у начину планирања, програмирања и дјеловања те у односу имам – џематлија. То је предуслов за заједништво и сарадничке односе унутар џематске заједнице. А наш Посланик, а.с., је рекао „…Аллахова рука је над џематом…“ и то вјернику треба бити подстрек да џематску заједницу чува, да је унапријеђује те да тим дјеловањем наше џамије остварују своју улогу у нашем народу и у свијету.
Кенан Хоџић, секретар ОМС Зеница
