Данас православни вјерници улазе у вријеме Великог поста познатог и као Васкршњи и Часни пост, у вријеме одрицања од мрсне хране али и ружних мисли и дјела. Наравно да се ово одрицање, поготово од ружних дјела, не ограничава само на вријеме поста. Пост нас подсјећа да је умјерени начин живота вјечити образац понашања православних хришћана и да, и након поста, којим смо се учврстили у молитви и добрим дјелима, треба наставити живјети подвижнички што значи хришћански.
Велики пост је најдужи пост у току године, траје седам седмица. Завршава се дочеком највећег хришћанског празника Вакрса.
Пост нас подсјећа на суштину хришћанске вјере којој су добра дјела иманентна јер вјера без дјела је мртва (Јаков 2,17).
Одрицање од мрсне хране[1] у посту није суштина поста. Суштина је подвиг у којем се ослобађамо разних слабости у циљу сједињења с Господом по чијем смо лику створени. Кроз пост, у подвижничком расположењу кроз умножене молитве, посну храну и добра дјела дочекујемо Празник над празницима, празник побједе живота над смрћу – Васкрсење Господа Исуса Христа – Васкрс.
[1] (месо топлокрвних животиња и све што имамо од истих – млијеко и јаја)
