Света тајна је видљива свештена радња кроз коју вјерници добијају благодат Духа Светога. Цијели црквени живот је света тајна али, ради бољег разумијевања светотајинског живота, у Православљу се најчешће наводи седам светих тајни: Света тајна крштења, Света тајна миропомазања, Света тајна исповјести (Појакање), Света тајна причешћа, Света тајна брака, Света тајна свештенства и Света тајна јелеосвећења.
За сваку православну породицу један од најрадоснијих догађаја је, свакако, крштење.
Крштење је прва и основна света тајна којом се постаје чланом Цркве и потврђује хришћански идентитет. Обичај је да се крштавају дјеца, често одмах по рођењу али то не искључује и крштење одраслих особа.
Прије крштења, осми дан по рођењу, новорођенче се уноси у цркву на знаменовање – давање имена. Знаменовање је припрема за крштење.
Крштење врши свештеник. Приликом крштења врши се трократно погружавање (потапање) дјетета у воду у име Оца и Сина и Светога Духа. Након крштења – духовног рођења врши се Света тајна миропомазања – света тајна додјељивања дарова Духа Светога. Новокрштени се помазује светим миром (миришљавим светим уљем).
У неким нужним околностима, крштење може да обави свако ко је крштен трократно изговарајући, уз кропљење водом: Крштава се слуга Божји (име онога ко се крштава) у име Оца и Сина и Светога Духа.
Крштење се врши у храму али може се обавити и на другом мјесту. На примјер, у вријеме СФРЈ крштења су се често обављала у кућама, тајно.
Поред свештеника и дјетета, у самом чину крштења је битан кум/а. Кум/а умјесто дјетета исповиједа Символ вјере (основ православне вјере) и обавезује се да ће се бринути о духовном узрастању кумчета у православној вјери.
Име крштенога се уписује у црквене књиге.
